Mirno Jutro ili Izvor Stresa?
Probudio se, umio, skuvao kafu i zapalio cigaretu. Sve je ovo učinio potpuno automatski, sa blagim osećajem sigurnosti i kontrole. Voleo je svoja jutra u kojima nije bilo nepredvidivih događaja. Ustaljenost i red tokom prvih sat vremena potkrepljivali su sujevernu stranu njegove ličnosti.
„Kada dan počne ovako, znam da će tako biti i do kraja,“ mislio je.
Nažalost, nije se svaki dan nastavljao kako je on očekivao, nije čak ni svaki prvi sat svakog jutra prolazio tako bezbrižno.
Neočekivani Poziv
Dešavalo se, neretko, da ujutru primi poziv, usred prvog srka kafe i prvog nikotinskog udara. Poziv koji ga za delić sekunde izbaci iz ove strogo kontrolisane, bez frustracija uređene rutine. Sadržina poziva mogla je biti bilo šta. To je mogla biti njegova devojka koja želi da podeli sa njim šta je sanjala, ili pak njegov otac koji ga podseća da bi kola trebalo registrovati, a s druge strane bi mogao biti i prodavac kablovskih usluga. Ko god da je zvao tada, i grubo narušavao njegov mir i stabilnost, njegova reakcija bila bi ista: uskovitlalo bi mu se u stomaku, zgrčio bi se od teskobe i potpuno izgubio svoj mir.
„Ostavite me na miru,“ mislio je. Nekada, kada je bio još manje tolerantan, umeo je i da to izgovori, povisi glas, opsuje. Nakon spuštanja slušalice osećao bi se razočarano, tužno, ljuto. Ni kafa ni cigareta više nisu imali taj ukus, mrzovoljno bi promrmljao sebi u bradu.
„Krivi su oni. Zašto mi ne daju da budem srećan? Zašto me ne puste bar ovih sat vremena? Sada ne mogu više da uživam.“ Pognuo bi glavu, spremio se za posao i poražen krenuo u svoj dan.
Zašto Tako Reagujemo?
Verujem da mnogi ljudi prolaze kroz sličnu situaciju, naravno sa tu i tamo drugačijim detaljima. Ali epilog je isti. Dešava se da nešto u čemu uživamo biva prekidano bez najave i da naš emocionalni odgovor bude sličan kao kod gore opisanog gospodina. Za delić sekunde, uz najmanji input iz spoljašnje sredine, bivamo izbačeni iz nečega što vidimo kao mir. Ispadamo iz stanja blaženstva, preletajući u stanje mržnje, gneva, razočarenja, besa, pa nedugo i krivice i kajanja za ono što smo tako isprovocirani izrekli ili uradili.
Zašto čovek iz priče tako reaguje? Zašto po obavljenom razgovoru ne nastavi da u miru pije svoju kafu i puši svoju jutarnju cigaretu? Zašto se dešava takva promena u njegovom mišljenju, emocijama i ponašanju?
REBT i ABC Model
Odgovore na ovo pitanje može dati iskustvo jednog zanimljivog psihološkog i terapijskog pravca po imenu REBT. Osnovao ga je Albert Elis i svom snagom se borio za svet bez psihoterapeuta. Tvrdio je da ako ljudi na pravi način usvoje njegovu teoriju i tehnike, neće biti potrebe za psihoterapeutima, već će svaka osoba moći da sama sa sobom izađe na kraj sa svojim osećanjima, mislima i ponašanjima.
Odličan uvid u rad i misao Alberta Elisa može se pronaći u knjizi
„Vodič u razuman život,“ i preporučio bih je svakom ko je zainteresovan da bolje spozna svoje obrasce mišljenja i emocionalnog reagovanja.
Ne bih dalje pisao o REBT-u i Elisu, osim naglašavanja centralne tačke ovog terapijskog pristupa: ABC modela.
A – Aktivirajući događaj
B – Uverenja
C – Posledice
Kako Menjati Uverenja?
Kako bismo bolje shvatili na šta Elis ukazuje ABC modelom, upotrebimo ga na priču o čoveku sa početka.
Dakle, čovekovu jutarnju rutinu prekida zvono telefona i menja njegovo trenutno stanje – to je A, aktivirajući događaj.
Dalje, on počinje da se frustrira, obuzima ga bes i počinje da viče – to je C, posledica.
Ono za čime se traga u terapijskom procesu REBT-a je B – uverenja zbog kojih A dovodi do C.
Često se dešava da ljudi misle da je A ono što stvara C, ali zapravo propuštaju činjenicu da njihovo uverenje (B) je ono što proizvodi reakciju, tj, posledicu – C.
Šta je u ovom slučaju B? Koje je to uverenje koje ovaj čovek ima, a koje podgreva njegove emocije i menja njegovo stanje iz mira u nemir, u takoreći katastrofu zbog koje nije u stanju da svoju rutinu nastavi u istom duhu kao pre zvonjave telefona?
To je njegovo uverenje da njegov dan može biti miran i prijatan samo ako prvih sat vremena prođu bez ometanja. Takvim uverenjem on stvara temelj za neadekvatne, snažne emocije koje ga potpuno izbacuju iz blagostanja i postavljaju ton za nastavak dana.
On je uveren da su krivci spolja. On je uveren da kada ga ne bi pozvali tokom prve cigarete i kafe, njegov dan bi bio savršen. Kako bi ostvario kontrolu, on je zapravo gubi zbog svojih uverenja.
REBT teorija kaže da svako svoje iracionalno uverenje (
„mora,“ „treba“) možemo zameniti racionalnim uverenjem (
„Bilo bi lepo kada bi bilo onako kako ja želim, ali ako već nije, preživeću i nastaviti sa svojim danom kako ja želim.“)
Zdraviji Emocionalni Život
Na taj način, tvrdi Elis, bismo mogli da živimo ispunjeniji i srećniji život. Uspeli bismo da na racionalnom nivou kontrolišemo svoje emocije. Racionalnim uverenjima emocije ne bi postale slabije, a mi bezosećajni. Naprotiv, osećali bismo sve emocije i dalje, ali bi naša uverenja povodom njih postala drugačija, zdravija.
Zaključak
Zamislite koliko bi život bio jednostavniji kada bismo svakodnevno koristili ABC model. Umesto da slepo reagujemo, mogli bismo zastati, prepoznati svoja uverenja i odabrati odgovor koji nam donosi mir. Možda ne možemo kontrolisati sve što se dešava, ali možemo naučiti kako da kontrolišemo našu reakciju na te događaje.
