Početak psihoterapijskog rada najčešće donosi čitav spektar osećanja: uzbuđenje, radoznalost, ali i tremu.
Dok se pripremamo za prvu seansu, često nas prate unutrašnja previranja – razmišljanja o tome šta ćemo reći, kako ćemo opisati ono što nas muči i da li ćemo uspeti da se izrazimo na pravi način.
Mnogi ljudi, na primer, slabo spavaju ili osećaju pojačan nemir uoči prvog susreta s terapeutom, jer je to trenutak kada se na neki način otvaraju ka promeni.
Međutim, upravo ta mešavina iščekivanja i nelagode pokazuje da smo spremni da se suočimo s izazovima.
Psihoterapija je put koji može biti dug i ispunjen raznovrsnim saznanjima o sebi, ali je istovremeno i proces koji nam omogućava da rasteretimo um, osvestimo krivicu i bes, te da se bolje postavimo u odnosima s drugima.
Često se već na prvim seansama govori o stvarima koje nas tište na dnevnom nivou – na primer, partnerske svađe, nesuglasice oko brige o deci ili način na koji doživljavamo pohvale i kritike.
Contents
Bez osuđivanja, samo podrška
Jedna od najvećih vrednosti rada sa terapeutom jeste to što ne postoji „pogrešan“ osećaj.
Kroz stručan pristup, terapeut je tu da nas sasluša i „vrati“ nam ono što govorimo – baš onako kako šaljemo. Kroz to „ogledalo“ možemo otkriti obrasce ponašanja koji su nam do tada bili skriveni.
Ako, na primer, osećamo da nas partner ili porodica ne hvale dovoljno direktno, terapeut može ponuditi perspektivu o tome kako takvo osećanje utiče na naš odnos i šta to govori o našim potrebama.
Ponekad je ključna spoznaja da nesvesno preuzimamo više odgovornosti nego što nam prija, ili da se naša očekivanja ne poklapaju sa realnošću.
Granice i preuzimanje odgovornosti
Kada se „čaša“ prepunjava obavezama, stresom ili osećanjem krivice, postaje teško pronaći ravnotežu.
Terapeutski okvir nam pomaže da prepoznamo svoje granice i jasnije odredimo šta možemo da promenimo u svakodnevici kako ne bismo došli do pucanja.
Važno je setiti se da su najveće krize često iza nas upravo onda kada imamo hrabrosti da razgovaramo o njima i sagledamo ih iz drugog ugla.
Vremenom, otkrivamo da se naša snaga krije u tome što postajemo svesni kako su nas određena iskustva oblikovala, kao i da imamo pravo da biramo nove načine razmišljanja i reagovanja.
Terapeutski odnos kao prostor za rast
Uz podršku terapeuta, možemo dublje istražiti ne samo svakodnevne izazove, već i kako prošla iskustva – poput trudnoće, roditeljstva ili drugih prekretnica – i dalje utiču na naša očekivanja.
Izdvajanje vremena za taj proces znači da želimo da ulažemo u sebe, a često se odrazi i na naš profesionalni razvoj.
Mnogi klijenti postavljaju ciljeve koji se tiču ličnog rasta, ali i želje da bolje razumeju druge ljude, što je posebno važno ako se profesionalno bavimo radom s ljudima.
Ulaganje u sebe zaista može uticati na to da budemo bolji u ulogama koje svakodnevno živimo – kao prijatelji, partneri, roditelji ili profesionalci.
Promena perspektive
Kada govorimo o psihoterapiji, često se ističe da ona nije brzi lek za životne probleme, već proces koji omogućava dublje razumevanje sebe i drugih.
Kako se produbljuje poverenje između klijenta i terapeuta, tako se lakše dotiču i osetljivije teme.
S vremenom, otkrivamo da možemo posmatrati vlastiti život iz šireg ugla: neke situacije koje su nam izgledale kao nepremostiva drama odjednom dobijaju novu dimenziju.
Setimo se reči Čarlija Čaplina (koje je nedavno podsetio i Rowan Atkinson)
„Život izbliza deluje kao tragedija, a izdaleka kao komedija.“
Ovaj citat podseća da, uz pravu podršku, možemo doživeti olakšanje i shvatiti da smo sposobni da se odupremo dramatičnosti situacija kojima smo okruženi.
- Kako ste se vi osećali pred svoje prve razgovore sa stručnjakom (ili bilo kojom osobom od poverenja)?
- Na koji način se nosite sa nagomilanim obavezama i očekivanjima, kako svojim tako i tuđim?
- Da li ste nekada primetili da vam pomaže drugačiji pogled na situaciju – bilo da dolazi od prijatelja, člana porodice ili terapeuta?
Ne zaboravite, naše emocije nisu tu da nas sputavaju, već da nas usmere i nauče kako da ih bolje razumemo.
Upravo u tome leži snaga psihoterapije – u učenju da prepoznamo sopstvene granice, potrebe i vrednosti, kako bismo svakim sledećim korakom postajali sigurniji i spremniji za susret sa životnim izazovima.
