Contents
Preuzimanje odgovornosti – ključ emocionalne zrelosti
Preuzimanje odgovornosti za svoja dela je odlika zrelih ljudi, odraslih ljudi. Zrela osoba, suočena sa posledicama svojih akcija, prihvata posledice, dakle, preuzima odgovornost i u daljem delovanju se trudi da koriguje svoje ponašanje i izbegne ponavljanje postupaka koji mogu dovesti do istih ili sličnih posledica. Zrela osoba ne negira odgovornost, ne prebacuje je na druge i ne manipuliše svoju okolinu u sebične svrhe odbrane. To je odlika dece koja su u formativnim godinama.
Dete od 2-4 godine i dalje nema potpuno strukturisan ego i svaka ego povreda za njega stvara prejak udarac koji preti da naruši celokupnu stabilnost psihe. Dete misli da prihvatanjem odgovornosti gubi svoju grandioznost, a samim tim i svoje postojanje. Ovakav obrazac mišljenja i ponašanja se smatra sastavnim delom razvoja ličnosti.
Osobe koje u zrelim godinama prilaze odgovornosti na ovaj način su osobe kod kojih grandiozni self nije prešao u normalnu narcisoidnost, tj. zdravu ljubav prema sebi. Odrasla osoba koja beži od odgovornosti je osoba koja nije sposobna za ljubav – kako prema sebi, tako i prema svetu, pa na kraju i prema životu.
Psihološka pozadina preuzimanja odgovornosti
Proces preuzimanja odgovornosti duboko je povezan sa razvojem selfa, kako ga je opisao Heinz Kohut. Prema njegovim teorijama, grandiozni self je prirodan deo razvoja dece, jer im pomaže da razviju osećaj sopstvene vrednosti i identiteta. Međutim, ovaj grandiozni self treba da se postepeno transformiše u zdravu ljubav prema sebi, što Kohut naziva „normalnom narcisoidnošću“.
Kada ovaj proces izostane, odrasla osoba može razviti obrasce ponašanja koji uključuju izbegavanje odgovornosti, prebacivanje krivice na druge ili korišćenje manipulativnih strategija kako bi zaštitila sopstvenu sliku o sebi. Takvo ponašanje nije samo prepreka za lični rast već i za izgradnju zdravih međuljudskih odnosa.
Odgovornost kao osnova zrelosti
Emocionalno zrela osoba sposobna je da introspektivno sagleda sopstvene greške i ulogu u određenim situacijama. Ovaj proces podrazumeva:
- Priznavanje grešaka: Zrela osoba ne doživljava greške kao pretnju, već kao priliku za učenje.
- Regulaciju emocija: Prihvatanje odgovornosti može izazvati neprijatne emocije, poput srama ili krivice, ali zrela osoba ima kapacitet da se sa njima nosi.
- Promenu ponašanja: Preuzimanje odgovornosti vodi ka prilagođavanju budućih postupaka kako bi se izbegle slične greške.
Prema rečima Alberta Elisa, osnivača racionalno-emotivne terapije:
„Ljudi nisu uznemireni stvarima, već svojim viđenjem tih stvari.“
Ovaj citat naglašava da je naša percepcija ključna za razumevanje odgovornosti i njenog uticaja na naše ponašanje.
Izbegavanje odgovornosti kod odraslih
Kod odraslih, izbegavanje odgovornosti često je povezano sa strahom od neuspeha ili gubitka sopstvene slike o sebi. To može uključivati mehanizme odbrane kao što su:
- Negiranje: Poricanje uloge u određenim situacijama kako bi se izbegao osećaj krivice.
- Projekcija: Prebacivanje sopstvene odgovornosti na druge.
- Racionalizacija: Pravdanje sopstvenih grešaka kroz logički zvučne, ali suštinski netačne razloge.
Ovi obrasci ponašanja, iako mogu privremeno zaštititi osobu od neprijatnih osećanja, često rezultiraju narušenim odnosima i manjkom lične odgovornosti na duže staze.
Odgovornost u profesionalnom i društvenom kontekstu
Preuzimanje odgovornosti nije samo individualni čin – ono ima veliki značaj u profesionalnom i društvenom okruženju. Na primer, lideri koji priznaju svoje greške i preuzimaju odgovornost za odluke svog tima postavljaju standarde integriteta i poverenja.
Kako je rekao Elbert Hubbard:
„Odgovornost je cena slobode.“
Ova misao ističe povezanost odgovornosti sa autonomijom i ličnom slobodom. Bez preuzimanja odgovornosti, pojedinac ostaje zarobljen u obrascima koji ga sputavaju, dok preuzimanje odgovornosti oslobađa prostor za rast, učenje i razvoj.
Zaključak
Preuzimanje odgovornosti nije samo čin zrelosti, već i ključni element razvoja stabilnih odnosa, unutrašnjeg mira i profesionalnog uspeha. Ljudi koji su spremni da prihvate odgovornost grade poverenje i autentične veze sa sobom i drugima.
Istovremeno, proces preuzimanja odgovornosti zahteva introspektivni rad, suočavanje sa neprijatnim emocijama i spremnost da se sagledaju posledice sopstvenih postupaka. Ovo je osnova za život ispunjen smislom i ličnom stabilnošću.
Prepoznavanjem važnosti odgovornosti i njenog uticaja na naše živote, otvaramo vrata ka dubljem razumevanju sebe, drugih i sveta oko nas.
