Ljubav je jedan od najfascinantnijih ljudskih fenomena. Nije čudo što su je kroz istoriju razmatrali filozofi, pesnici, teolozi i psiholozi, pokušavajući da pruže odgovore na pitanja poput „Kako se rađa ljubav?“ i „Šta nas spaja i razdvaja?“.
Međutim, da bismo sagledali ljubav u njenim različitim nijansama, korisno je da je „rastavimo“ na ključne elemente. Tu nam pomaže Triangularna teorija Roberta Sternberga, koja sugeriše da se ljubav sastoji od tri osnovna stuba:
- Intimnost – To je osećaj povezanosti, emocionalne bliskosti i poverenja. Ogleda se u deljenju misli, želja i osećanja, uz doživljaj prihvatanja i topline.
- Strast – Podrazumeva intenzivnu privlačnost, ali i uzbuđenje koje osetimo na sam pomen ili prisustvo voljene osobe. Strast često pokreće snažna emocionalna i fizička reakcija.
- Posvećenost – Ovaj stub čine odluka i volja da ostanemo i ulažemo u vezu, kao i preuzimanje odgovornosti za budućnost odnosa.
Različite kombinacije ova tri elementa dovode do različitih oblika ljubavi. Primera radi, ako je u vezi prisutna samo strast, govorimo o zaljubljenosti (infatuation), koja ume da bude vrlo intenzivna, ali i prolazna. S druge strane, potpuna ili idealna ljubav obuhvata sve tri komponente: intimnost, strast i posvećenost.
Contents
Šta je “limerance”?
Tu se nadovezuje i koncept „limerance” – stanje obuzetosti i gotovo opsesivne usredsređenosti na drugu osobu. U tom periodu mislimo na voljenu osobu gotovo neprestano, sve deluje magično i uzbudljivo. To je ono vreme kada neprekidno čekamo poruku ili poziv i osećamo “leptiriće u stomaku” pri svakoj pomisli na susret.
Ipak, iako jeste divno, limerance je specifičan i po tome što obično ne traje istim intenzitetom dugo. Možda se prirodno menja ili se transformiše u dublje oblike ljubavne povezanosti, koji počivaju na razvijanju međusobne podrške, poverenja i zajedničkih vrednosti. Tu posvećenost postaje stub koji pruža osećaj kontinuiteta i stabilnosti.
Kako se menja odnos vremenom?
Ljubavni odnos se razvija fazno. U početku često imamo nalet strasti i romantike, kada su nam osećanja pojačana i deluje da je sve savršeno. Kasnije počinjemo bolje da upoznajemo i sebe i drugu osobu. Suočavamo se i sa izazovima, razlikama u stilovima života ili komunikaciji.
Ovaj proces može izgledati kao prirodna smena faza, gde zaljubljenost prerasta u zreliju i dublju povezanost – ali samo ako obostrano uložímo trud i otvorenost.
Upravo tu iskrsnu konfliktne situacije ili faze „zastoja“ kada počnemo da osećamo distancu. Bitno je ne bežati od njih, već ih razumeti kao priliku za rast. Dobra komunikacija, iskrenost i spremnost da čujemo i drugačije mišljenje su važni gradivni blokovi za razvoj stabilne veze.
Uloga psihoterapije u izgradnji zdravih veza
Postoje situacije kada se, i pored truda, čini da ne možemo sami da pronađemo zajednički jezik. Tada psihoterapija može biti dragocena. Ona nije magični štapić koji će automatski ukloniti probleme, ali pruža sigurno i neutralno okruženje u kojem par (ili pojedinac) može istražiti uzroke tenzija, naučiti nove obrasce komunikacije i razjasniti međusobna očekivanja.
Mnogi parovi se iznenade koliko su potisnuti obrasci iz detinjstva ili mladosti značajni kada je u pitanju partnerski odnos. Terapeutski proces pomaže da te nevidljive niti postanu vidljive, a samim tim i promenljive.
Zaključak
Na kraju dana, ljubav je kao živi organizam, zahteva brigu i posvećenost. Ako zamislimo odnos kao baštu, onda su intimnost, strast i posvećenost tri glavne sastojka koja treba redovno zalivati toplinom, iskrenošću i nežnošću. Neka vas vodi svest o tome da je ljubav putovanje, a ne destinacija – stalni proces sazrevanja koji nas, kada se neguje, obogaćuje novim spoznajama i produbljuje osećaj ispunjenosti i radosti.
Ako na tom putu osetite potrebu za dodatnom podrškom, psihoterapija može biti pomoćni “kompas” koji će vam osvetliti put i olakšati savladavanje prepreka. Nije reč o tome da se svi vaši problemi automatski reše, već da zajedno, uz stručno vođstvo, naučite da ih razumete i hrabrije prevazilazite.
I zapamtite reči Eriha Froma: „Ljubav nije samo odnos prema određenoj osobi; to je stav, orijentacija karaktera koji određuje odnos osobe prema svetu u celini.” Voleti znači širiti taj stav, čineći svakodnevicu toplijom, a sve naše odnose – uključujući onaj najvažniji, odnos prema sebi – bogatijim i autentičnijim.
