Sigurno nam nešto vredi kad već ulazimo i ostajemo u njemu. Znam da interes kao reč često u našem svakodnevnom govoru ima negativnu konotaciju, pa tako i kada kažemo da smo u određenom odnosu iz nekog interesa, zvuči kao da ta osoba ne dobija ništa a mi dobijamo ono što nam je potrebno.
To je ipak samo jedna strana medalje, jedna polovina celog. Istina je da obe osobe ulaze u odnos iz interesa, ili ako želite, tražeći neku vrednost, nadajući se u ostvarenje neke potrebe.
Svaki odnos je ogledalo naših nada, rana i potencijala. U svakom odnosu, zapravo, nalazimo baš ono što (ne)svesno tražimo. Da li je to nešto što nas čini boljim, što nam pomaže da budemo ispunjeniji, da rastemo, ili je pak to nešto što nas održava u domenu poznatog, nečega već mnogo puta proživljenog, nečega čega ne možemo da se odreknemo, a što nas drži na statusu quo?
O tome mislim kada govorim o vrednosti odnosa. Govorim o emocionalnoj dobiti. Da li emocije koje razmenjujemo sa drugim doprinose rastu ili nas ostavljaju tu gde već jesmo, a u mnogim slučajevima čine i da na neki način nazadujemo, bivamo kažnjeni?
Ponekad smo u odnosu jer je on siguran, poznat, iako nas istovremeno i sputava. I to je jedna vrsta “dobiti”, samo ne ona koja vodi razvoju, već ona koja hrani potrebu za kontrolom, predvidljivošću, za izbegavanjem bola. Takvi odnosi su često zasnovani na starim obrascima – na onome što smo nekada nazivali ljubavlju, iako je to možda bio strah, uslovljenost ili gubitak sebe u drugome.
Da bismo govorili o vrednosti koju dobijamo u nekom odnosu, ne možemo a da ne govorimo o spremnosti da se pozabavimo svojim potrebama i budemo spremni da zadovoljimo i tuđe potrebe. To je predsoblje ljubavi. Ljubav bez granica i svesnosti lako sklizne u simbiozu ili u samoponištavanje. Ljubav, ako želi da traje i da razvija, mora da počiva na obostranom prepoznavanju vrednosti – i u sebi, i u drugom.
Zato, vrednost odnosa ne zavisi samo od toga šta u njemu dobijamo, već i od toga ko postajemo kroz taj odnos. Odnos koji nas poziva na rast, na promenu, na istinu – čak i kad je ona neprijatna – nosi vrednost daleko veću od one koju donosi sigurnost poznatog.
